Alexa je dugo svoje rezultate zasnivao samo na podacima dobijenim putem Alexa toolbara. I oni sami su uvideli da to nije dovoljno, pa su od nedavno počeli da računaju rejtinge sajtova i korišćenjem podataka iz drugih izvora.

Zašto bi Google Trends for Websites bio precizniji od Alexe? Iako Google u svom saopštenju ne otkriva izvore podataka za Google Trends for Websites, lako se da primetiti sledeće:

• Mnogo više ljudi koristi Google Toolbar nego li Alexa toolbar, ali toolbar je samo delić priče.
• Google je za mnoge sajtove ubedljivo najveći “referer” pa samo na osnovu toga koliko Google search šalje poseta na pojedine sajtove, u Guglu mogu da naprave krajnje dobru projekciju posećenosti sajtova.
• Na puno sajtova se vrti AdSense koji takođe Guglu pruža sliku o posećenosti sajtova
• Puno sajtova koristi Google Analytics za merenje posete. Analytics od nedavno nudi i opciju da “podelite” svoje statistike sa Google servisima. Hm…

Verovatno sam nešto prevideo, ali i nabrojano dovoljno ukazuje na to da Google ima mnogo više “materijala” za obradu od Alexe, mada se i oni naravno ograđuju da su uvek u pitanju samo projekcije.

Za kraj evo i par grafika sa trendovima poseta nekih domaćih sajtova:

Teška artiljerija, najposećeniji sajtovi u Srbiji:

Društvene mreže:

Forumi:

Za ostalo već prepustite mašti na volju…

Update: Inače, zanimljivi grafici se dobijaju kada trendove filtrirate geografski samo za Srbiju. Dijaspora ne posećuje iste sajtove kao i ljudi u Srbiji. Pogledajte neke trendove sajtova čija je posećenost u rangu sa Naslovima:

No, ako iste trendove filtriramo samo za Srbiju, dobija se malo drugačija slika:

Kritike i sugestije su naravno dobrodošle. Trebalo bi da radi sve kako treba u IE6/7, Firefoxu i Operi. Na Safariju nisam testirao.

Bilo je puno zanimljivih predavanja i iz svakog se moglo izvući po nešto poučno. Ne bih ovom prilikom izdvajao niti jedno, no osvrnuo bih se na jednu zanimljivost koju je pomenuo Tomislav Car u svom predavanju o Studentskom oglasniku i načinu direktne prodaje oglasnog prostora oglašivačima. Tomislav oglasni prostor nudi firmama čija su ciljna grupa studenti među kojima su i banke koje nude studentske kredite, predstavništva velikih svetskih brendova u Hrvatskoj i sl, dakle ozbiljnim firmama. Nemali broj potencijalnih klijenata je prilikom pregovora o zakupu oglasnog prostora postavio Tomislavu pitanje “Koliko često Studentski oglasnik izlazi na Internetu?”.

Hrvatska kod nas važi za jednu od razvijenijih zemalja u regionu po stepenu razvijenosti Interneta, što svakako i jeste, ali ovaj mali primer pokazuje da čak i tamo još uvek puno ljudi ne koristi Internet i ne razume ga na pravi način, pa čak i ljudi koji rade u marketing sektorima većih kompanija. Mene sad jeza hvata od same pomisli kakva li je situacija kod nas. U svakom slučaju, budite zahvalni za svaki dinar zarađen online oglašavanjem u Srbiji.

No ovo samo po sebi nije loša vest. Ukoliko već sada uspevate da zaradite neki dinar od prodaje oglasnog prostora na sajtu, možete biti sigurni da će situacija postajati sve bolja. Sa druge strane, ukoliko još uvek razmišljate o pokretanju nekog servisa u Srbiji, još nije kasno da krenete jer su stvari još uvek, manje-više, na početku.

Update: Upravo juče je objavljeno i par vesti koje pišu o rastu online oglašavanja u Hrvatskoj Poslovni magazin, EMportal.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story.

ToboAds

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Za razliku od Srbzile, instalacija je velika 7MB koliko i verzija na engleskom jeziku. Prilikom instalacije umesto (predpostavljam) ćirilice prikazivale su mi se kuke i kvake, ali s obzirom da napamet umem da prođem kroz Next > Next > Finish instalaciju, to mi nije predstavljalo veći problem, no većinu prosečnih korisnika u Srbiji sigurno će zbuniti.

No, što se samog Firefoxa tiče, ovog puta sam imao više sreće nego li sa Srbzilom, tako da se Firefox zaista prikazao u verziji na srpskom jeziku. Meniji su prevedeni, kao i poruke kada npr. odete na nepostojeći sajt “Server nije pronađen” itd. Doduše, ima nekih nelogičnosti kao npr. ove oznake za prečice u glavnom meniju koje možete videti na slici sa desne strane, Ctrl+T za otvaranje novog taba (jezička) ne radi i slično, ali verujem da će se sve srediti do izlaska finalne verzije.

U svakom slučaju, računajući i Srbzilu, koja je prema navodima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo preuzeta preko 11.000 puta, Firefox je u poslednjih par meseci dobio zaista veliki vetar u leđa na Srpskom tržištu.

Update: U međuvremenu je objavljen i Firefox 3.0rc1 koji i u verziji na srpskom ispravlja neke stvari pomenute o ovom zapisu, kao što su ovi problemi sa prečicama, Ctr+T i slično. Glavna zamerka je i dalje što sam proces instalacije koristi ćirilicu i ekranske fontove, pa ako na vašem računaru ćirilica nije default pismo, instalacija će biti u kukama i kvakama. Možda bi rešenje bilo da se koriste TrueType fontovi i u instalaciji ili pak latinica?

Kakav ovo uticaj ima na domaće sajtove? Generalno, apsolutni rejting svih domaćih sajtova je opao. Npr. B92 je sa 1300 pao na 3100, Blic sa 2800 na 6500, Naslovi su se sa 8-9000 “srozali” na 21500. No, ono što je bitno jeste međusobni odnos između sajtova, a deluje mi da se tu slika ipak ispravila, barem u mom slučaju. Na primer, neki manje poznati sajtovi koji su imali bolji Alexa rejting od Naslova su sada daleko iza Naslova, što govori u prilog činjenici da se rangiranje popravilo. Verovatno je daleko od savršenog, ali za pohvalu je trud uložen u poboljšanje ovog servisa koji kod nas dosta ljudi uzima za relevantan izvor informacija o posećenosti sajtova.

Međutim, kakvi su efekti bilo koje web predizborne kampanje u mernim jedinicama webmastera, tj. u broju poseta? Istražujući malo danas kako izgledaju sajtovi stranaka pred izbore, na sajtu LDP-a me je sačekala poruka o grešci “Service unavailable“, a nešto kasnije, kada se sajt “povratio”, osvanulo je i saopštenje da sajt radi otežano zbog preopterećenosti. Pa kolika ta opterećenost može da bude?!

Usled neodstatka boljeg pokazatelja pogledao sam Alexa rejting za ldp.org.yu koji se juče kretao oko 30.000, što nije malo, ali nije ni toliko da bi oborilo ozbiljno postavljen web sajt. Onda sam uporedio i rejtinge sajtova ostalih stranaka koje učestvuju na izborima i evo šta sam dobio (grafik za reach, posto za rank mnogi ne ulaze u 100.000 pa se grafik ne iscrtava).

DS i SRS su svoje zlatne trenutke imali tokom drugog kruga predsedničkih izbora što se vidi po pikovima. Nakon toga, sajt ldp.org.yu se odvaja od svih ostalih po Alexa rejtinga, a primetno je i da reach raste tokom predizborne kampanje, što bi bilo i očekivano, ali kod ostalih to kao što vidimo nije slučaj.

Iako su glavna ciljna grupa LDP-a mladi i obrazovani glasači, ovaj grafik je ipak pomalo iznenađujući uzimajući u obzir mali procenat glasača koji LDP ima u biračkom telu Srbije. Takođe, i neke druge stranke “gađaju” ovu ciljnu grupu (DS, G17) i imaju mnogo veću podršku u glasačkom telu ali se opet sajt LDP-a izdvaja po Alexi.

Predpostavljam da se odgovor delom krije u aktivnom učešću članstva po društvenim mrežama, planskom ili stihijskom, svejedno, barem meni to prvo pada na pamet, pošto osim banera na sajtu B92 nisam primetio neku jaču promociju samog sajta. Ili možda adresu sajta navode svuda u svojim propagandnim materijalima a ostali to ne čine? Nemaju ni RSS pa da mislim da je zbog toga. Taj “luksuz” od RSS-a sebi je priuštio samo DS koliko sam mogao da primetim.

Treba naravno imati i rezerve prema statistikama koje daje servis Alexa, ali kao što rekoh, usled nedostatka preciznijeg pokazatelja… Doduše, pogledao sam i Netcraft koji takođe LDP rangira mnogo bolje od DS-a i SRS-a, dok Compete prijavljuje da nema podataka za ldp.org.yu i da ima veoma malo podataka za ds.org.yu i srs.org.yu pa daje samo grube procene.

Kakav će biti dalji rasplet web predizborne trke kako se kampanja bude zahuktavala, ostaje da se vidi.

Update: Samo par dana nakon ovog zapisa, Alexa je promenio način rangiranja sajtova što je donekle i promenilo sliku prikazanu u ovom zapisu. Odnos je i dalje isti, ali ne toliko drastično u korist bilo kog sajta. Možete pogledati i sami.

Međutim Google Analytics me je jutros obradovao novom “graph by” opcijom. Prikaz na grafiku možete veoma lako grupisati po mesecima ili nedeljama i dobiti indikativan grafik o porastu vaše posete tokom godine (slika 2). Od kada su zatvorili stari interfejs morao sam mesečne podatke o posetama i pregledanim stranama da upisujem u Excel, pardon Calc, i da odatle pravim grafik, što je zaista bilo bezveze s obzirom na pregršt drugih opcija koje nudi Google Analyics.

Update: Vidim sad da je u pojedinim izveštajima, gde je to svrsishodno, dodata i opcija “graph by hour”, tako da posete po satima možete od sad gledati i na grafikonu, a ne samo preko nepreglednih horizontalnih histograma. Jupiii, sve dobre stvari iz GA v1.0 su opet tu.